Empatija

MAS - Muzej u Antverpenu je otvoren 2011. godine

Kada sam ušao u mračnu prostoriju u kojoj je preko jednog od zidova ispisana reč empatija na desetak egzotičnih jezika, kod mene se instinktivno pojavila potreba da među tim rečima pronađem reč saosećanje napisanu ćirilicom. Ne toliko zbog egzotike ćirilice koliko zbog studentskih pokreta u Srbiji za koje verujemo da drže lekciju celom kontinentu o tome šta je empatija. Iako je reč izostala sa zida, možda i samo zato jer je postavka starijeg datuma, u jednoj od sledećih prostorija dočekala me je uteha i bilo je jasno da sam potpuno ispravno pristupio razumevanju termina. Zapravo, već prvi postament mi je pokazao da je kvalitet postavke MAS (Muzeja kod potoka) u Antverpenu, u kome je ceo jedan sprat posvećen empatiji, na takvom nivou da se mogu prepustiti sigurnim rukama jedne ogromne kulture koja je spremna disecirati ideju empatije do krajnjih granica.

HOMO ANOBIUM ST FRANCIS 100% - Tatiana Czekalska & Leszek Golec

Jer na prvom postamentu se nalazi skulptura svetog Franje Asiškog koju je u drvetu rezbario nepoznati umetnik još u 17. veku. Uz nju je stajalo neobično objašnjenje prema kome su kustosi radeći na zaštiti drvene umetnine pronašli da u skulpturi stanuju i njome se hrane bube iz porodice anobida. Dok je bista za ljude bila umetničko delo, a za kustose muzejski eksponat, u tišini muzejskog arhiva za bube je ona bila dom i hrana od koje su živele. Kod kustosa se pojavio osećaj empatije, a njihovo pitanje je praktično postalo umetničko delo, jer zapitavši se kako može postojati sklad između viđenja skulpture od strane ljudi i buba, skulpturu su učinili izložbenim eksponatom koji pomera granice razumevanja empatije i umetnosti.

Mene tako snažan pristup temi dovoljno opčini da mi dođe da odmah napustim muzej, prihvatim da sam u muzeju dovoljno profitirao i povučem se da dobro promislim o ponuđenoj ideji. Srećom to nisam uradio jer me u jednoj od sledećih prostorija sačekalo priznanje, da sam bez obzira na egocentričnu želju da pronađem priznanje kulturi iz koje dolazim, ipak ideji empatije pristupio na pristojan način.

Multikulturalnost kao jedini ispravan put ka razumevanju empatije - Jedna od prostorija u muzeju

Do te prostorije me je doveo predivan talas multikulturalnosti, na kojoj muzej insistira, jer tvrdi da se razumevanju tako velikih ideja kao što je empatija možemo približiti jedino pozivajući se na njeno tumačenje u kulturama celog sveta, od hrišćanske milosti, islamskog zakata, preko pravila sikizma i jainizma, do umetničkih dela za koje uopšte nisam mogao prepoznati kojim kulturama pripadaju. Kao što je već od prvog eksponata bilo jasno, širina ideje je išla dalje od toga da se odnosi na empatiju među ljudskim bićima, jer se postavka pozvala na potrebu da se u ideju empatije uključe i sve druge životinjske vrste. Upravo to je razlog zbog koga se postavka na više mesta oslanjala na Darvinovu teoriju evolucije. To me je navelo da pomislim kako osećaj koji teorija evolucije izaziva kod nas možemo koristiti i kao test ličnog razvoja. Da li se čovek u egocentričnoj potrebi da zauzme posebno mesto na planeti tako lako uvredi na bratimljenje sa životinjama koje je u slengu koristio kao uvredu da ne primećuje da je tom istom teorijom dobio ne samo posebno mesto na planeti već i priču o životu koja ima poetičnije ustrojstvo od onog u predanjima koja su mu možda draga?

Ilustracija za Darvinovu knjigu Poreklo čoveka (1871) - David Revoy 2018

Iz tog ushićenog promišljanja o idejama trgnula me upravo florescentna poslastica. U nizu koji je išao preko saosećanja u patnji, deljenju milostinje, pomaganju siromašnima i bolesnima naišao sam na deo koji je bio posvećen protestima kao činu empatije. Postavku je činilo nekoliko predmeta - fotografija protesta, par plakata i florescentni prsluk uz objašnjenje:

PROTEST KAO POMOĆ – Pomaganje može ići ruku pod ruku sa aktivizmom i protestima protiv nejednakosti. Za pojedince koji žele da pronađu uzrok nepravde, empatija je više od pomaganja i brige. Ona je takođe način da se stvari promene...

Protest kao čin empatije

Naravno da je protest čin empatije. Potpuno oličenje empatije je to što ljudi u Srbiji i posle pola godine ne prestaju da pokazuju saosećanje sa žrtvama korumpiranog sistema. Uveren sam da će jednog dana, u ovom ili sličnom muzeju, stajati oda tišini u kojoj smo dočekali 2025. godinu, stajaće sazvežđe Autokomande, priče o tišinama na raskrsnicama, ep o studentima koji su prepešačili svoju zemlju kako bi kroz nju proneli istinu i ljubav. Zar nije taj razvoj empatije u društvu bitniji od svih drugih metrika koje ionako ne mogu uhvatiti sreću i zadovoljstvo društva? Baš zato mi je delovalo da na našem putu, u toku koga je društvo razvilo empatiju daleko iznad nivoa na kome kaskaju intitucije, mora doći do snažnih promena, a u tom procesu će ovaj divni empatični narod održati lekciju koja je trenutno potrebna kulturi celog sveta.

Protesti u Srbiji - 15. mart 2025. godine - Beograd