Zajednička borba za političko društvo
„Kad se toliko natežete oko pitanja koja su malo ili nimalo važna, čemu onda uopšte razmišljanje o usklađivanju stavova? Ne bi li bilo bolje da te razlike prepustite skrivenoj brizi vašeg vlastitog uma i misli?“
Priznajte da bih vas možda i ubedio kako je ovo nedavno izjavio, na primer Srđan Milivojević, pozivajući sve one koji se bore protiv režima da prestanu sa međusobnim prepucavanjima i da svu energiju usmere na postizanje zajedničkih ciljeva. Međutim, ovaj citat je star više od 1700 godina i govori o tome koliko je ideja inkluzije bitna. Citiran je Konstantin Veliki koji je u razgovoru sa hrišćanskim teolozima zahtevao da zaborave na međusobne razlike ako žele da se izbore za to da biti hrišćanin ne znači više biti legitimna meta progona, ubijanja, sakaćenja i mučenja. Bez obzira na tako strašan položaj onovremenih hrišćana, teolozi nisu mogli da se suzdrže i u različitim tumačenjima prirode Isusa Hrista pronalazili su dovoljno razloga za svađu koja ih je sputavala u zajedničkoj borbi.
Današnjim rečnikom bismo ih kritikovali zato što su se svađali oko dezena tapeta dok im kuća gori ili bismo se pozvali na logiku Giliganovog ostrva po kome, ukoliko smo nasukani na pusto ostrvo, prvo je potrebno da obezbedimo uslove za preživljavanje, a tek onda se pravi plan kako otići sa ostrva ili pozvati pomoć. Ali, uz svu tu mudrost, moguće je da i dalje ne bismo primetili kada i sami učestvujemo u besmislenim čarkama koje oduzimaju energiju za postizanje zajedničkih ciljeva.
Zbog toga se vraćamo na termin „pretpolitičko društvo„ koji toliko često koristimo u poslednjih nekoliko godina da nam može delovati prilično izlizan. Ipak, prateći način na koji se odvijaju rasprave u društvu, jasno je da je razumevanje termina na prilično niskom nivou i da nema razloga da se ustručavamo da ga iznova pominjemo i objašnjavamo.
Političko društvo podrazumeva da oko tema uređenja društva zauzimamo suprostavljene pozicije i kroz aktivno agitovanje pokušavamo što više građana da ubedimo u ispravnost naših stavova. U trenutnoj situaciji, mehanizmi predviđeni za suočavanje različitih političkih stavova su potpuno blokirani. Funkcionisanje parlamenta je obesmišljeno, a televizije sa nacionalnom pokrivenošću kao i javni servis su potpuno gluvi za bilo kakav glas koji se ne uklapa u nametnuto jednoglasje. Bitno je primetiti da to nije jednoglasje jedne političke ideje, već još gore, jednoglasje podrške jednom režimu bez obzira na njegove političke stavove. O bilo kojoj važnoj temi, koja bi nas prirodno podelila na različite političke grupacije, nemoguće je čuti kvalitetne informacije, a kamoli konstruktivnu i raznovrsnu raspravu. To dovodi ne samo do toga da se o političkim temama ne raspravlja na ispravan način, već i do toga da se zbog nemogućnosti debatovanja čak i među stranama koje su suprostavljene režimu, zbog nedovoljnog poznavanja argumenata, oseća neprijateljstvo.
Tek kada se izborimo za to da se na javnom servisu može svakodnevno voditi debata o političkim temama biće smisleno integritet graditi na stavovima o političkim pitanjima. U predpolitičkom društvu apsolutno je nebitno koji je naš stav povodom Kosova, EU ili bilo čega drugog, jer pozicija režima je takva da se vlast održava mehanizmima represije, kontrole medija, pravosuđa i policije, a ne političkim stavovima kao što bi to u političkom sistemu morao biti slučaj. Dok se ne izborimo da se ovaj režim sruši, nećemo dočekati to da iznesemo svoj stav o političkim temama i probamo ubediti druge da smo po tom pitanju u pravu.
Bilo bi pristojno da boreći se za političko društvo, svoje lične političke stavove, kako bi to Konstantin rekao, strpljivo zadržimo u „brizi vlastitog uma“ i zajedno delujemo čak i sa onima koji imaju potpuno drugačije viđenje nekog konkretnog problema. Mada, ne moramo se tu oslanjati ni na Konstantinovu mudrost, kritiku tapeta u požaru ili Gilliganovu logiku, možda je još prikladnije da se setimo onoga što je Zoran Đinđić pokušavao da objasni insistirajući da je dovoljno da radimo zajedno na onome oko čega smo saglasni, jer čak i tako imaćemo dovoljno posla da možda nikada ne dođemo do tema oko kojih nismo saglasni. U svakom slučaju, kada dođemo do tema oko kojih nismo saglasni, potrebno je da imamo izgrađeno političko društvo sa otvorenim medijima, inače nijedan od stavova niti argumenata neće biti bitan.
